Nakon crnih prognoza MMF-a za BiH: Postoje tri scenarija

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je proljetne ekonomske procjene prema kojoj BiH očekuje ubrzan rast inflacije. U odnosu na jesenske procjene, MMF je podigao očekivanja inflacije u BiH u ovoj godini s 0,7 na 1,4 posto. U 2018. godini očekuje ubrzanje inflacije na 1,7 posto, a u 2022. na 2,0 posto. 

Prema procjenama ekonomskih stručnjaka u BiH, situacija je odavno zabrinjavajuća.

Kako je za Avaz.ba rekao Vjekoslav Domjan, najveći ekonomski problem BiH je nekonkurentnost.

– Nema dobara kojima BiH može konkurirati na inostranim tržištima niti može imati visoku stopu rasta dok ne popravi stopu domaće štednje. Ono što je najzabrinjavajuće je niska stopa domaće štednje, koja iznosi oko minus tri-četiri posto. BiH od 1995. više troši nego što stvara. Stopa domaće štednje je negativna, oko minus četiri do minus deset posto bruto domaćeg proizvoda. Međutim, ukupna stopa, agregatna stopa ili nacionalna je pozitivna, jer imamo doznake iz vana. To je nešto što negativnu stopu od minus četiri do deset popravlja u pozitivnu plus deset – kazao je Domjan.

vjeko

On je istakao da je situacija mnogo teška.

– Najgore je to što su naše finansijske institucije vrlo nerazvijene, da mi stoga nemamo domaće štednje jer postoji pravni monopol banaka. Samo banke mogu uzimati depozitiv i odobravati kredite. Čak i kada se u komunističkoj BiH mogli napraviti seosku štednu zadrugu, to je u kapitalističkoj BiH zakonom zabranjeno. Najgori zakon u BiH je Zakon o bankama – kazao je Domjan.

Budućnost nije svijetla, a postoje tri realna scenarija.

– Prvo je porezna pobuna da se poslodavci i građani pobune poput ovakvog sistema finansiranja javne potrošnje, drugo je porezna reforma, da vlast shvati da nešto poduzme i treća je propast. Porezne reforme vlast polako radi. Da se topli obrok i ostalo uvedu u plaće, da se uvede malo reda, da se suzi neformalna ekonomija, ali to je početak. Bez snažnog smanjivanja opterećenja rada i uticanja poslodavaca da investiraju u taj dio da im ostane slobodan nema visokih stopa rasta, ako nema toga, nema povećanja izvoza, životnog standarda i smanjivanje stope nezaposlenosti. Suština je da vlast mora ovo da shvati i ne samo da se bavi time da kontrolira javne resurse, javni sektor i javnu regulativu nego da pusti razvoj privatnog sektora, koji se već 20 godina guši. A kamoli da smo iz njega iznjedrili velike kompanije. Mi do sada nemamo ni 200 velikih kompanija. Nemate realnog sektor a ni osnova za rast – rekao je Domjan.

Autor: E. Ma.

Source

Previous post:

Next post: